Razni rebootovi i remakevi mnogima padaju teško, ali malo tko se može požaliti na remasteriziranje starih hitova.
Remasteriziranje najčešće znači da fenomenalna igra s kojom odrastate ili vam je bila važna, sada biva prilagođena novim uređajima i u njoj mogu uživati svi oni koji su je propustili, pa i vi. Dostupnost je svakako najbolji dio remastera. Obično se igre i glancaju, grafika unapređuje sukladno moćima novih strojeva… i tu se već lome koplja.
Neki naslov ste voljeli baš takav kakav je bio, dio ljubavi i jest u toj sirovosti, nesavršenim grafikama, odmaku od realnosti. Ja pozdravljam remasteriziranja svih vrsta i mislim da ih treba biti više.
Razina do koje je poliran Crash Bandicoot Team Racing Nitro u odnosu na original je fascinantna! Iako, nešto se mora reći – ništa ne može obnoviti te emocije. Dio ljubavi prema tim igrama bio je u tome što smo ih igrali umjesto da učimo matematiku, igrali smo ih s najboljim prijateljem s kata, posudili samo na vikend i imali 48 sati da se potpuno iživimo… Kada nestane tih okolnosti, nema nikakve grafike koja to može vratiti.
